петак, 13. јануар 2017.

Život kroz moju prizmu

Početak, taj najteži deo posmatrano kada se nalazite naspram nečeg nepoznatog. Samo vas ambicija gura napred, zajedno sa motivima i verom u sebe koja predstavlja neophodni vetar u leđa. Najlepše od svega je što taj vetar možemo pružiti sami sebi. Mi možemo verovati u sebe i onda kada svi drugi sumnjaju. Prošlost je puna pojedinaca koji nam to pokazuju svojim životom. Upravo nam primeri uspešnih ljudi pružaju izbor da li ćemo ih doživljavati kao 'nedodirljive' ili kao jedne od nas, koji su donoseći drugačije izbore od ostalih, mase, proseka i društvenih normi stigli tu gde su sada. Neizbrisivi u istoriji vremena koje su promenili zauvek svojim hrabrim odlukama da slušaju svoje srce. Verujući jedino sebi, jer se upravo u nama nalazi sve što nam je potrebno.


Ova istina nas oslobađa isto koliko i ove ptičice na slici. Razlika je što smo svoj kavez mi stvorili sami, nesvesno. Davno sam pročitala mudrost koja ovo prikazuje na slikovit način. Glasi ovako: U toku jedne šetnje, čovek je naišao na krdo slonova, koji su bili zavezani smešnim i slabim kanapom za ogradu. Ogromne životinje su mogle svakog časa da se odvežu i budu slobodne jer je prepreka da to urade bila mnogo slabije u odnosu na njih. Čovek je bio zaprepašćen jer nije mogao da veruje da se ovoliko snažne životinje drže zavezane za slabo uže. Ugledao je njihovog trenera u blizini i upitao ga zašto se tolike životinje ne obezbeđuju na bolji način, i zašto ne pobegnu kada im je to omogućeno? Trener mu je odgovorio: "Kada su bili mali, slonovi su bili vezani istim ovim kanapima i tada je to bilo dovoljno da ih zadrži kada bi pokušali da pobegnu. Danas, kada su porasli, više ni ne pokušavaju da pobegnu jer su pokušali puno puta dok su bili mali i nisu uspeli." 
Primer koji me je probudio. Shvatila sam da se na isti način i mi ponašamo. Svoja uverenja, programe i navike stičem vrlo rano, u periodima kojih se većim delom ni ne sećamo. Ipak, oni ostaju u našoj svesti i upravljaju nama. Osim ako ne odlučimo i ne naučimo da se reprogramiramo. Samo zato što nešto nismo mogli pre godinu, pet ili deset ne znači da DANAS to nećemo moći. Rastemo, razvijamo se i napredujemo svakoga dana. Poraz ne postoji. Neuspeh je deo uspeha. Ova priča sjajno opisuje da je izgubio samo onaj koji prestane pokušavati. Odlučite da odustajanje ne bude vaša opcija. ☺










Нема коментара:

Постави коментар