субота, 09. децембар 2017.

Hrabrost je sve što nam treba

Posmatram ljude oko sebe i ne mogu da se ne zapitam gde ću  biti za 10,15 ili više godina. Ovu misao ne mogu zaobići prethodnih meseci, jer se previše trudim da pružim najbolje od sebe životu, kao i ljudima oko sebe. Samim tim, isto očekujem i za uzvrat. Sve što me uči, sve što me motiviše i pokreće, pitam se da li to i drugi doživljavaju na isti način kao i ja? Možda je u pitanju samo moja prolazna ambicija u ovom, isto tako prolaznom životu.

Čitajući raznu literaturu, od poezije do motivacije, mišljenja sam da svi ti ljudi koji nam nešto ostavljaju u nasledstvo imaju samo jedan cilj: da nas pokenu da idemo ka onom što želimo. Uzaludne su sve knjige sveta, ako makar jednog pojedinca nisu pokrenule da od svog života napravi remek-delo. Sigurna sam da svi ljudi koje sretem na ulici, mimoiđem u supermarketu samo su jedno: potraga za svojom ličnom legendom. Potraga za ličnom legendom iz Koeljovog nenadmašenog "Alhemičara". Pitanje je samo, koliko ih dugo drži volja da je njihova lična legenda stvarno njihova i da njihovi snovi im ne bi bili ni dani da se ne mogu ostvariti.



Uverena sam da kao i u "Alhemičaru" svi znaju svoju ličnu legendu u ranoj mladosti. Ipak, koliko god da su u mladosti sigurni u nju, godine pasivnosti učine svoje i zaborave ko su zaista. Ovo nije tekst o nemoći, ovo je tekst o nadi za sve one koji su se zagubili putem. Ovo je tekst za sve koji i dalje veruju, ili žele verovati da su najviše bili zagubljeni oni koji su danas najuspešniji. Najviše su puta pali oni koji su uspeli. Snovi nemaju vremenski rok. Ne dozvolite da vam ga drugi nameću.

Iz razgovora sa ljudima oko sebe, shvatam da svi koji slušaju sebe, misle i govore baš onako kao što stoji u ovom tekstu. Principi su im isti, ali dela ne. Iako su ti ljudi dosta stariji, pitam se šta ih je navelo da ne žive onako kako ostalima sugerišu da bi trebalo? Da li su oduvek razmišljali na taj način ili su ih godine naučile? Moguće je i jedno i drugo. Moguće je da su od početka puno toga znali, ali nisu postupali u skladu sa tim. Nisu poverovali da su dovoljno vredni života koji u dubini sebe osećaju da im pripada. Veruju da je puno toga u životu moguće. Ali ne veruju da je puno toga moguće i za njih. Tu se nailazi na apstrakciju koja je besmislena isto kao i književnost ako se ne živi. Ako nekoga ne podstakne na razmišljanje koje će rezultirati akcijom, promenom i boljitkom.



Za mene su pobednici svi oni koji ne dozvole da drugi drže njihov čarobni štapić. Da, on postoji, i on je samo u našim rukama. Verovatno je niz besmislenih odluka mnoge ljude doveo tamo gde jesu, jer nas najbanalniji izbori određuju u smeru u kom mi to odaberemo. Čovek je biće navike. I čovek je produkt svojih izbora. Izbora misli, reči i najvažnije - dela. Takođe i vera je izbor - najmudriji od svih. Ali za sve to potrebna je hrabrost. Hrabrost da se krene, zatim hrabrost da se nastavi. I konačno hrabrost da se ne odustane.

Sve su to izbori. I trud im je sastavni deo. Mnogi ih odlažu i nikada ne donose, i zato budite ponosni na sebe i na sve izbore koje donosite svesno, gledajući svetliju stranu u životu. Budite ponosni, jer nisu svi sposobni odlučivati. Zapravo jesu, ali to ne rade, mada i za njih postoji rešenje.
Fokusom na sebe, svoja dela, odlučujte i on najbanalnijim stvarima, sami, bez uplitanja drugih. Stvorite sebe naviku da hrabro donosite izbore i odluke koje mislite da u tom trenutnu nisu bitne.
Ta navika, jendom formirana prerašće u naviku odlučivanja o mnogo važnijim stvarima. Uveritre uvek počinju malim stvarima. Obratite pažnju da ih svesno birate. Jer niz sitnica na kraju formira naš život.

Love you all♥♥♥

Нема коментара:

Постави коментар