уторак, 27. фебруар 2018.

Imuna na neuspeh



"Da li želite da Vam dam formulu za uspeh? To je zaista veoma jednostavno. Udvostručite stopu neuspeha. Vi mislite o neuspehu kao o neprijatelju uspeha, ali to uopšte nije tako. Možete se obeshrabriti od neuspeha, a možete i nešto naučiti. Zato samo napred i pravite greške, koliko god možete, jer imajte na umu, samo tako možete postići uspeh."

Počinjem ovaj tekst sa citatom koji mi je tek posle nekog vremena otvorio oči. Pročitala sam ga puno ranije, ali sam ga zaista čula i razumela tek posle određenog vremena. Najbolja vest je što sam ga zapisala sebi verujući da će mi jednom poslužiti, kao što i jeste, a verujem i hoće još mnogo puta.

Pad ili neuspeh... Šta on zapravo predstavlja? Ne mislim na to šta neuspesi predstavljaju za ljude oko nas, a šta za društvo u kom živimo. Mislim na naš pogled na neuspeh, naše mišljenje o istom i naše stavove. Vrlo je moguće da se naša precepcija neuspeha podudara sa onom koju ima naša okolina. U tom slučaju,  vreme je da počnemo misliti svojom glavom. Vreme je da razmislimo da li nam tuđa mišljenja služe i dokle su nas dovela.



Toliko je momenata sumnja, kritika i tuge. Usamljenosti i bola. Zadrže se često, ponekad duže, ponekad tek toliko da zastanemo pred onim lepim što nam ide u susret. Tek toliko da nas opomene da ono dobro nije za nas, i da ga nismo vredni. Svi smo te glasove poslušali puno puta, jer da nismo, više se ne bi javljali ili bismo ih mi bar doživljavali na sasvim drugačiji način.
Ali dokle god su oni tu - tu je i šansa da ih preokrenemo u svoju korist. Kao mali svi smo preležali boginje. Jednom kada se dobiju i preleže, one se ne vraćaju. Jednom kada steknemo otpornost na njih, taj virus više ne napada naš organizam. Zašto onda mislimo da je drugačije i sa neuspesima? Zašto onda mislimo da je drugačije i sa svim drugim mentalnim bitkama koje vodimo, a o kojim drugi ne znaju baš ništa? Posle svake bolesti, naš organizam ojačava. Posle svake prehlade,sve smo otporniji na sledeću. Isti slučaj je i sa neuspehom. Posle jednog neuspeha, svaki sledeći neće izgledati ni blizu zastrašujuće kao prvi. Naravno, ako donesemo takav izbor. Ako donesemo izbor da čitamo sam ono što nam služi ka dobrom, slušamo samo ono što nas inspiriše i vodimo razgovore posle kojih se osećamo bolje sa ljudima koji nas čine boljim... Zar to sve nisu naši izbori? Oni koji koji određuju sutrašnjicu iskuljučivo pod našom  komandom...
Ono što gripa i virus predstavljaju za organizam - neuspeh predstavlja za naš um. Kada se zarazimo određenim virozama, mi oklevamo par dana, osećamo se loše i odbolujemo taj period. Ali znamo da će nas to sve proći...Znamo da ćemo se nakon toga osećati bolje. Svaki put je bilo tako, pa nema razloga da ne bude i sledeći.
Zašto onda svoje neuspehe gledamo na drugačiji, poražavajući način. Odabrala sam da ih posmatram ovako, kao stepenicu ka jačoj verziji sebe, ka stabilnijem umu i hrabrosti koja je neophodna. Naš um napravi pravi požar od samo par varnica koje predstavljaju naše negativne misli. Često će doći bez osnove, ili za mizernim povodom, ali ako se nastavimo baviti njima, nastaće čitav požar. I on nije nerešiv. Apsolutno ne postoji ništa što je nerešivo, dokle god mi verujemo da rešenje postoji.

 

"Neuspeh nije suprotnost uspehu - neuspeh je DEO uspeha". Nikada nisam čula veću istinu od ove. Toliko je duboka, da u sebi zadrži i puno ostalih mudrosti koje se temelje na njoj.
Uspešni ljudi često govore da oni "nespešni" su neuspešni samo iz jednog razloga - nisu dovoljno puta pali. Nisu dovoljno puta pali, jer nisu dovoljno puta ni pokušali - baš iz tog straha od famoznog pada. Začarani krug koji stvaramo sami. Ali šta ako nam neko kaže, kao što to već i čine, da nas samo pad ili neuspeh može katapultirati ka uspehu? Šta ako nam kažu da će nam sigurno sledeći pokušaji uspeti, a prvi neće? Da li bismo nastavili uprkos tome što nam je prvi zamah zagarantovan neuspehom?

Te odgovore znamo samo mi, a kriju se u dubokoj iskrenosti prema samom sebi. Jer nikada ne lažemo druge, a da nismo slagali i sebe.
Ne radi se o tome da izbegavamo pad, da se krijemo od neuspeha i ulepšavamo dane u kojima se osećamo loše. Radi se o prihvatanju i suočavanju sa svim tim. Prihvatanjem neuspeha kao prvom koraku ka uspehu, doneće nam veru da smo na pravom putu. Apsolutno se ništa nije postiglo bez neuspeha na bar po nekom koraku u toku tog puta. Nije ni važno o kakvim vrstama neuspeha se radi, jer su oni često različiti za svakog od nas. Važno je da prepoznamo sve ono što nije onako kako želimo i prihvatimo da je tako sa razlogom koji je najbolji za nas, iako mi to trenutno ne vidimo.




Hrabrost će nas u ovakvim trenucima gurati dalje kada svaki sledeći korak predstavlja pravi izazov i neizvesnot. Ipak, mi nećemo odustati, jer znamo da će biti onako kako mi odredimo. Ako svoj um orijentišemo ka tome da je neželjena situacija u kojoj smo se našli tu zbog toga da nas ojača i verujemo da će proći onda kada za to dođe vreme, sami smo zaslužni da nam se događa dobro. Sami smo sebe ubedili da je sve tu radi nas i našeg napretka. Svi uspešni ljudi žive ovu istinu. Oni znaju da iako su postigli ono što su želeli, to ne znači da ih i dalje neće čekati porazi. Ponavljaće se s vremena na vreme, ali svakog sledećeg puta će izgledati manje strašni nego prvog. Svaki naredni neuspeh manje boli nego prethodni jer nam iskustvo govori da ga ne shvatamo za ozbiljno i da sve što trebamo učiniti je to da učimo iz njega i nastavimo dalje, nakon čega sve ostale pobede u našoj glavi vrede duplo, jer smo samo mi ti koji znamo ceo svoj put i naša osećanja tokom njega.

Odležite neuspeh. Suočite se sa prvim i nastavite dalje, a svaki sledeći će prema vama biti pažljiv, vodeći računa o tome da ste se vi usudili i krenuli, dok ga se ostali još boje i preuveličavaju u svojoj glavi. Nije ušao u naš život da nas zaustavi, već da nas pokrene i ojača, jer da nije njih, kako bismo znali za šta smo sve sposobni, ako odustajemo posle samo par stepenika? Nakon naše istrajnosti, shvatićemo da smo sposobniji za puno više od onoga što smo smatrali da je naš limit u početku. Pred nama se otvaraju čitava nova vrata mogućnosti pred kojima stojimo sa zahvalnošću i još većom verom u sebe i život. Sada znamo da nije vredelo opirati se, shvatamo da su nagrade vredne još duplo većih izazova od onih koje smo imali. I naše poverenje raste, da je i sve ono ispred nas s ljubavlju isplanirano, a mi smo samo tu da pokažemo svoju upornost i veru. Svaki sledeći korak koračamo sa uzbuđenjem i poverenjem, a nakon nekog vremena ni ne razmišljamo da li je nešto uspeh ili ne, jer smo stekli naviku da nastavljamo dalje ka svojim ciljevima, a na putu ka njemu ostvarujemo onaj najvažniji cilj. Sazrevamo i rastemo kao pojedinci i učimo da je put u svim njegovim fazama preduslov za uspeh. Jer uspeh nije cilj već putovanje, a destinacija je ona koja je srazmerna našoj volji i kvalitetu izbora koje smo činili tokom puta. NeusPEH, je samo to - peh koji se krije i u samoj reči. Nakon putovanja, sigurno ćemo se od srca moći nasmejati svim "pehovima" tokom puta. Učinimo to i ranije, nasmejmo se i sada  svim izazovima i stvorimo sebi imunitet na njih. Osmehom od neuspeha napravite peh - jer ta reč ima mnogo manju težinu. Olakšava ozbiljnu situaciju i vuče  nas ka napred. U smeru gde se gube granice između uspeha i neusPEHA. ♥

Нема коментара:

Постави коментар