петак, 27. април 2018.

Ne gledaj se tuđim očima

Jutro je. Nakon što si ustao/la odlaziš do toaleta, posmatraš sebe u ogledalu... Dok se zagledaš, odgovori sebi, da li upravo posmatrajući se vidiš sebe, ili vidiš ono što drugi vide na/u tebi? Da li si i sama postala zbir tuđih očekivanja, popuštajući pod pritiskom društva i njegovih kriterijuma o tome kako nešto treba radi, imati, biti...Od izgleda, preko karijere pa sve do načina života. Da li si poverovala u priče da moraš izgledati kao devojka iz časopisa i da u suprotonom nećeš biti prihvatljiva drugima...ili ipak samoj sebi? Da li kada izjaviš da si nezadovoljna svojim poslom, u svojoj glavi imaš parametar, kako bi on trebao da izgleda? Jesu li taj parametar u tebi izgradili drugi ljudi? I tako za svaki aspekt tvog života... Mislim da, pre nego što kažemo da smo nezadovljni na bilo kom životnom polju, važno je shvatiti uzrok... U korenu toga je najčešće poređenje, iz kojeg raste nezadovoljstvo... Ako ih svakodnevno zalivamo brigom o tome da li zadovoljavamo tuđe kriterijume savršenosti, ostaćemo zarobljeni u zatvoru tuđih očekivanja, i to u zatvoru na koji smo pristali dobrovoljno.



Da li mi to nemamo uspeh kakav želimo imati, ili nemamo uspeh kakav imaju drugi, koji nam se svakodnevno predstavljaju savršenima preko malih ekrana?
Pre nego što pomislimo kako ne izgledamo dovoljno dobro, koga smo stavili preko puta sebe? Koga smo sebi postavili kao merilo onoga kakvi "bi trebali" biti i izgledati? Osvestimo da se iza svakog mišljenja da "nismo dovoljno dobri" obavezno kriju drugi u odnosu na koje poredimo sebe i svoja (ne)postignuća. Najčešće su ih preko puta nas, baš kao u ringu, stavili mediji i naša okolina, dok smo mi pod pritiskom, dopustili njima da nam diktiraju šta je prihvatljivo u našem životu, a šta ne... Sve manje od onog što činimo ili imamo, a ne zadovoljava tuđi standard uspeha, čini da se osećamo loše u vezi sebe. Svaka pomisao da smo svojim likom i delom, manji od onoga što je željeno uliva nam osećaj manje vrednosti i uništava naše samopouzdanje.
Mi smo ovde da bismo bili najbolje verzije sebe, a ne najbolja verzija ljudi oko nas. Ne trebamo imati savršen život našeg kolege ili "idola", vec nam je misija zavoleti svoj život i sebe u njemu. Naš jedini zdravi cilj bi trebao biti da zavolimo svoj put i svoje izazove. Zavoleti svoje telo i time steći dobar osećaj o sebi kojem svi toliko težimo.
Sasvim je u redu šta drugi ljudi rade, kako izgledaju i koji su im ciljevi. To što mi nismo na njihovom putu, ne znači da smo na pogrešnom! Ne prepuštajte nikome moć nad svojim životom, nju imate jedino vi! Drugi mogu pokušati da vam nameću sopstvena "moranja" i savršenosti koje bi, prema njihovom mišljenju, i vama trebala biti cilj. Ipak, samo je na vama odluka da li ćete ih prihvatiti. Da li će tuđi životi i njihova mišljenja o vašem postati kompas koji će  pokazivati smer vaše budućnosti?



Najveća ironija leži u tome što su merila naših životnih uspeha postavili oni koji takođe teže ka tome da budu poput drugih ljudi, koji su u njihovim očima oličenje savršenosti koja njima toliko izmiče, i čini im se nedohvatljivom... Svi ti drugi su samo u konstantim pokušajima da uhvate neuhvatljivo... Verujući onome kako im se predstavljaju drugi koje uopšte i ne poznaju. Svako pokušava dohvatiti nivo sreće i zadovoljstva koji vide kod ostalih ljudi, ni trenutka se ne pitajući da li je sve to stvarno.
Većina uporno ulaže svu svoju energiju da izgleda što bolje u tuđim očima.. Malo ko se pita da li je  uopšte srećan u svojoj koži. Ovo se prepoznaje po tome, što ljudi koji su iskreno zadovoljni sobom, živeći ispunjen život po sopstvenim pravilima, nikada drugima neće ulivati osećaj manje vrednosti, time što će diktirati smer u kome oni treba da idu. Ne čine to, jer na isto nisu pristajala ni kada su drugi to servirali njima. Sretni i ostvareni nikada ne žive tuđe iluzije, već sopstvene snove. Nisu im važna tuđa očekivanja, ukoliko ona za njih ne predstavljaju sreću...
Izbori svakog pojedinca su ti koji ga dovode do određenih životnih situacija. Izborom da budemo svoji, bez razmišljanja da li je to dovoljno dobro u tuđim očima, mi sebi utiremo put ka sreći. Sreći koja nije uslovljena time da li je drugi prepoznaju ili ne... Ona opstaje i bez tuđe potvrde i odobravanja jer nije ni zasnovana na njima. Ako nam je drugi nisu stvorili, to znači da nam je oni ni ne mogu oduzeti. Ispunjenost i sreća samo su u nama i kriju se u načinu na koji ih definišemo. Mi, i niko osim nas. Odredite svoje definicije sreće i živite ih. Živite za sreću u svojoj koži, a ne u tuđim očima. Jer ova prva je jedina koju ćemo pamtiti, dok druga predstavlja čistu varku i pokušaj da svom životu damo smisao, tražeći ga u tome da li  drugi prepoznaju našu sreću i našu vrednost. Dok su ti isti takođe zauzeti stvaranje sreće koja će biti njihov ogtač, umesto materijal od koga su sastavljeni. Praveći nešto za svet, a ne za sebe. Poput robe u izlogu, koje nema kada je potražimo u prodavnici.




 Jasno je da svet više neguje formu nego sadržaj, ali isto tako je sve jasnije da se svet menja uporedo sa menjanjem ljudske svesti. Sa svim tim promenama dolaze i nove norme, nove težnje i ciljevi svakog pojedinca, a zatim i društva. Ono što možemo da učinimo za sebe kako bi se oslobodili svih uverenja i ciljeva koji, nisu nužno pogrešni sami po sebi, već nam ne služe na dobro, jeste da se iskreno pozabavimo sa svim što nosimo u sebi. Tako što ćemo nastaviti da hranimo dobrog vuka u nama, zanemarujući onog lošeg, a dobro je poznato da će od njih dvoje, uvek pobediti onaj koga više hraniš.
Ko bismo bili da nas niko ne gleda? Ko bismo bili da, jednako tako, ni mi ne gledamo nikog i izgubimo potrebu oponašati bilo koju javnu ličnost? Istu onu čije je "savršenstvo" postignuto desetinama operacija, ali ipak i dalje potvrdu svoje vrednosti traži u lajkovima na društvenim mrežama, kako bi je drugi uverili da sav trud nije bio uzaludan. Kopiramo one koji ni sami nisu zadovoljni sobom, a ulažu velike napore u to, da nas nateraju da naši napori budu ti da postanemo kao oni... Jer njihova vrednost opstaje samo u tuđim očima, a sami su je i postavili na to mesto. 
Dok se njihov svet vrti u začaranom krugu, ne dozvolite da on poljulja svet u Vama. Ništa tuđe nije vrednije samo zato što trenutno ima veću pažnju. 
Vaša su pravila ta koja poštujete i ona nikada ne trebaju imati nikakve veze sa drugima. Niti sa tim kakvi ste vi u njihovim očima. Previše ili premalo, niski ili visoki u njihovom sistemu vrednosti. Dovoljni, ili nedovoljni... U svom životu budite odlični. Za tuđe se svetove isključite. Jer šta ako nam je to i misija? Biti svoji i sav svoj trud uložiti u smeru otkrivanja onoga ko smo. Zavoleti svaki deo svoga bića, baš kao što smo to činili kao deca. Zaljubimo se u sebe ponovo i neka ovoga puta potraje. Oduzmite bilo kome šansu da našu vrednost, dobrotu, lepotu ili uspeh stavlja na vagu mereći je po svojim brojkama. Jer ako vam se mere ne poklopaju zašto se opterećivati rezultatima? "Nije važno šta će reći ljudi, već šta u sebi osećaš". I ne postoji baš ništa što drugi mogu reći osobi koja veruje u sebe i svoju meru sreće, što će pokvariti i promeniti ono što su tako brižljivo gradili godinama. Taj put je možda trajao, ali je vredeo, i da se oni pitaju sve bi ponovo. Jer sada znaju i svakome mogu reći da se ne gledaju tuđim očima, već očima svoje duše. U očima svoje duše ne postoji baš ništa što prvo moramo biti, da bismo bili voljeni. Mi to naprosto jesmo samim svojim postojanjem. U očima svoje duše naš izgled je uvek savršen. Naša nas duša vidi predivnim, posebno onda kada nas tuđe oči ili naše u ogledalu vide kao mnogo udaljenim od te lepote. Naša je duša naš najveći prijatelj i čuvar, pa dozvolimo joj da bude i naš vodič. Poverujmo njenim rečima. Njene reči su naš osećaj. Utišajte um, jer tada duša progovara. Od nje nikada nećemo čuti ništa osim ono najlepšeg o sebi i svojim delima. Neka nam te reči budu putokaz. Onaj koji će nas vrlo brzo odvesti do ljudi koji će nas takođe videti očima svoje duše. Svoje ili naše - to postaje potpuno nevažno, jer duše uvek vide jedno. One to zapravo i jesu. Naša je duša jedno sa dušama svih drugih oko nas i iz nje progovara samo ono najlepše. I svako ko odluči živeti dušu može je prepoznati i u drugim ljudima, kroz lepotu i ljubav - koje zajedno čine put koji nas vodi do onih koji će to isto videti u nama. Jer gledajući  nas u stvari vide deo sebe. Onaj koji je pronašao svoj odraz u našoj duši, a ne u tuđim očima...♥


Нема коментара:

Постави коментар