четвртак, 05. јул 2018.

Nisi.

Ti nisi ona koja sanja
Kuda vetar da te nosi,
Ti si ona koja stvara
Spremna vetru da prkosi.

Ti nisi neko ko se boji
Istinu svu sebi reći,
Da nije bitno sada gde si
Već gde biraš dalje poći.

Ti nisi drvo, nisi predmet
Da ne možeš se sama maći,
Ti si voljna svugde odveć
Ovog trena se pomaći.

I sama, čak i nije važno
Šta će neki stranici reći,
Jer strance svi mi znamo
I ono što nam imaju reći.

Ne idi za glasom tuđim
Nit' za masom što je strah vodi
Idi putem srcu znanim
I daleko ćeš već doći.

Ti nisi drvo, nisi predmet
Da čekaš kišu ili ljude
Da te zaliju ili pomere
Kako njima volja bude.

Nisi ona koja zavisi
Od glasa nekih bitnih ljudi
Svi koji svoju vrednost znamo
Ne damo drugom da nam sudi.

Ti si spremna sada odveć
Napustiti predele znane
I kao ptica svoja krila
Raširiti čim jutro svane.

Ti može čim je teško
Ogromnom se snagom dići
I još jednom, onda opet
Svojom snagom dalje ići

I ne čekaš na ljude razne
Niti kišu, niti Sunce
Ne zavisiš od tuđe kazne
Ni pohvale
Da ih uzmeš

Slobodna si svojom mišlju
Ići daleko
Sasvim daleko
I nije važno gde drugi stižu
Ti si već stigla daleko.

Ti nisi drvo, nisi predmet
Da si žrtva ljudskog roda
Ti si neko ko se smeje
Problemima zemaljskog svoda.

I opet padni, da se setiš
Da ti ustvari letiš!
Padni slobodno, tek da shvatiš
Da ćeš ponovo visini da se vratiš

I nikad nemoj da se ustručavaš
Da visoke snove ciljaš
Nemoj da se zabrinjavaš
Ako ne pogodiš ono što snivaš.

Ti nisi ona koja sanja
kuda vetar da te nosi
Ti si vetar koji bira
Sobom da se ponosi.

Nisi ti drvo, da puštaš koren
Na mestu gde je nezadovoljstvo
Ti si stvorena za pokret
Za junačko pravo vodstvo

I sve se menja i sve raste
Od trena kad si postala hrabra
Hrabra da kreneš ili staneš
Kako srce progovara.

Jer se srce samo pita
U kom smeru život teče
Nije stvarnost, nije java
To što ti misao reče.

Ti nisi drvo, nisi predmet
Što ne stvara sudbinu svoju
Ti se možeš sama opet
Zaleteti ka postolju.

I sve se menja i sve raste
Kada zalet uhvatiš hrabro
Tada srce zna da te
Nagrade očekuju stvarno.

Ti nisi ona koja sanja
Nit' ona koju vetar nosi
Sama svoje puteve stvaraš
Da im se sutra zahvalno ponosiš.



Нема коментара:

Постави коментар