Samo od sebe

"Ništa nije večno, pa ni naši problemi."

Koliko nas samo problema okružuje? Koliko izazova i poteškoća? U svakoj životnoj oblasti barem po jedan. Previše za naš um. Mislimo da ne možemo dalje. Hajde zastanite na trenutak. Zatvorite oči. I udahnite duboko. Punim plućima. Hajde još jednom. Sada se prisetite sebe pre nedelju dana, pre mesec dana ili godinu... Da li ste tada imali izazove? Da li ste i tada strepeli za neka buduća dešavanja? I šta se dogodilo? Prošli su...Sve je prošlo. Verovatno mnogo bolje nego što se to odvilo u našem umu. Sredilo se samo od sebe. Nema razloga brinuti da tako neće biti i ovaj put. Dok mi gubimo poverenje i time sebi stvaramo pritisak, rešenje nam se približava... I tako uvek. Zato ne strepite, prepustite se. Šta bi tek bilo kada bi verovali? Šta bi tek bilo kada bi sa osmehom išli dalje i dizali sebe posle svih negativnih monologa. Ako se sve reši kada smo nepoverljivi, kako bi se sve tek odvilo da verujemo... Verovatno još i mnogo bolje, ali mi to ne dopuštamo sebi ni zamisliti. Hajde da pustimo stvari da se odvijaju na svoj način. Previše smo i pokušavali kontrolisati ono čemu kontrola nije potrebna. Ako se 1001 problem rešio u prošlosti, nema mesta sumnji da tako neće biti i u buduće. Ali hajde da mi budemo bolji, i snagom svog uma zaista poverujemo da je sve što želimo rešeno i da stresu nema mesta u našoj glavi. Tako ćemo izgraditi poverenje u život koji možda baš tome i želi da nas nauči - da se ne plašimo izazova budućnosti jer dokle god gradimo svoj mir u sadašnjem trenutku svaki naredni trenutak će se pobrinuti za sebe.💚

Umetnost dopuštanja

Besmisao i praznina kao destinacija koju odbijaš da prihvatiš. Svakom putu kojim kreneš ne nazire se kraj. I ne umeš dalje. I ne umeš sama. I svet je previše bezosećajan za tvoju nežnu dušu. I po ko zna koji put preispituješ sebe pokušavajući da shvatiš šta sa tobom nije u redu. Ne vidiš nijedan razlog u tebi zbog kojeg zaslužuješ to što ti se dešava. Znaš da si dala, daješ i davaćeš do kraja života ako treba sve od sebe samo se pitaš - u koju svrhu? Da zaslužuješ do sada bi stiglo sve čemu težiš, da zaslužuješ živela bi kako želiš i radila što voliš...ovako si samo jedan tvrdoglavi egoista koji ne podnosi da ne dobija ono za šta se bori. A rekli su da će stići. Zato i dalje radiš i predano im veruješ... Samo, u svoj toj džungli očekivanja zaboravljaš najvažniju stvar - ne trkaj se sa vremenom - tu trgu niko nije dobio. Ne ucenjuj vreme svojim planovima i željama. Prepusti mu se. Ima veću moć od tebe. Umetnost prepuštanja je ono čemu težiš, a ne borba sa vetrenjačama. Odradila si svoj deo, sada prosledi dalje. Kada zasadiš biljku, važno je održavati je...Ali mnogo važniji deo je izlagati je svetlosti.. Pazi da joj od tvog prevelikog okopavanja i rada na biljci ne zakloniš svetlost... Koliko god dobro posađena bila, da bi porasla mora se kupati u sjaju. A sunce nas sve asocira na opuštanje, zar ne? Pa dopusti joj taj odmor. Isto kao što ga trebaš dopustiti i sebi. Prepusti se sunčevoj svetlosti, jer si odradila svoj deo posla... Sada neka ono veće od tebe preuzme završni deo... Na tebi je samo da mu pokloniš svoje poverenje. Da bi ti život pružio pomoć, moraš biti dovoljno hrabra da mu to dopustiš. ♥