Naviknuti smo da na svet oko sebe gledamo očima potrošača, jer se samo kao takvi i tretiramo u današnjem društvu... Ali postoji nešto iznad robno-novčane razmene i to može videti samo onaj koji odluči da svet posmatra srcem.
Sve kompanije na svetu nude svoje proizvode i za uzvrat od potrošača dobijaju novac. Ipak, ova razmena nije samo potrošačkog karaktera...
Ljudi čime god da se bave, sebe i svoje talente konstantno plasiraju u svet. Neki bi rekli da to rade iz koristi, jer od prodaje svojih usluga i proizvoda žive...Ali svet se može gledati i drugim očima - a tada on poprima potpuno drugačiji oblik...
Sve što je čovek ikada proizveo, ima svrhu da služi drugim ljudima. Proizvođač ima koristi od svojih prozivoda i nesumljivo je da očekuje zaradu, ali to ne bi trebao biti jedini cilj njegovog rada. Dok ljudi čine sve da dođu do novca, promiče im najveća istinu i svrha ljudskih bića - služenje. Generacijama su nas učili da svet posmatramo kroz prizmu novčane dobiti. Ali ipak, mnogo važnije od nje jeste pomoć koju smo kroz svoj rad nekome pružili.
Čovek koji proizvodi kompjutere, ne bi trebalo da na njih gleda kao na robu, već kao sredstvo koje će nekome olakšati i ulepšati život. Neko će uz pomoć tih kompjutera ostvariti svoje snove!
Neko će postati inženjer, neko će pokrenuti sopstveni biznis, nekome će kompjuter olakšati put do diplome... Tako posao "proizvođača" dobija drugu misiju. Tada proizvođač nije samo robot, čija je svrha trka za brojkom napravljenih proizvoda ili ostvarene zarade, već je to neko ko svojim radom služi drugim ljudima - a onda oni jednako služe i njemu. Ovakvim stavom,vremenom se uviđa da je u tom krugu uzajamnog pomaganja ljubav najispravniji motiv kojim bi svi trebali da se vodimo.
Sve što nas okružuje - neko je proizveo, u to je uložio vreme, energiju i trud. Ali uspeh finalnog proizvoda zavisiće samo od toga koliko je ljubavi u njega uloženo. Sa koliko ljubavi se nešto pravilo, imajući u vidu njegovu nameru i ono čemu će taj proizvod služiti. Sa koliko ljubavi i sa kojim ciljem ljudi stvaraju sve što nas okružuje - počevši od prozora, garderobe, automobila, kuća, najsitnijih kozmetičkih prozivoda pa sve do hrane koja nam je svima neophodna? Kada proizvođači na sve ovo budu prestali gledati kao na broj - njihova će prodaja procvetati... Osveštavanjem da su naši napori usmereni da služe drugima - a ne nama, vodi nas u dimanziju ljubavi gde nam se stostruka vraća sve ono što smo uložili...Ali neka nam to ne bude cilj - radite sve iz ljubavi i sa najboljom namerom, makar nam nikakva dobit ne bila zagarantovana. Jer samim tim što se osećamo lepo dok to radimo, što to činimo u lepim mislima znajući da će neko napredovati zahvaljujući nama - osećamo se lepše i vibriramo sjajnije, i to bi nam trebao biti dovoljan razlog da svakom poslu priđemo sa čistim i plemenitim namerama.
Zemlja je krug u neprekidnoj misiji kruženja po Svemiru, pa tako i sve na njoj samoj predstavlja jedan kružni lanac... Tako je danas, više nego ikada ranije, uočljivo da niko ne može sam opstati na ovome svetu, zahvaljujući samo svojim uslugama. Onaj ko proizvodi hranu, može preživeti, ali potrebna mu je garderoba koju proizvodi neko drugi, dok je tom istom potrebna njegova hrana. Razmena je pristuna u svim mogućim delatnostima jer niko nije izolovan od sveta niti tome treba težiti.
Na sve ovo neko može gledati kao na čistu razmenu koristi ili dobara...ali za one koji žive dušom ovo je mnogo više od toga... Kada na neki proizvod, recimo jastuk, prestanemo gledati samo kao na jastuk shvatićemo da onaj ko ga pravi čini mnogo više od same fizičke prozvodnje i prodaje. On je stvorio proizvod na kome će neko spavati, odmoriti se posle svih životnih izazova, on je stvorio jastuk kome će se neko smejati, plakati, u zagrljaju voleti, maštati... Nekome će to biti poklon, nekome će to biti jastuk kakav je oduvek želeo, a neko će dobiti novi jastuk posle ko zna koliko godina...Sve ima svoju duhovnu stranu, a na nama je da je pronađemo i vodimo se njom u svim svojim postupcima...
Svi koji imaju dodirnih tačaka sa proizvodnjom ili prodajom, kada obavljaju svoj posao sa ljubavlju i verom da će ti proizvodi nekome pomoći da će se zahvaljujući NJIMA neko obući, našminkati, igrati, jesti ili putovati unose ljubav koju kupci prosto moraju prepoznati. Sve čemu smo s ljubavlju posvetili svoje vreme i trud biće prepoznato od strane kupaca jer se naša ljubav prenosi na sve stvari sa kojima imamo kontakt. A kupci su ti koji će radije uzeti robu koja je pravljena u radosti, nego onu kojoj je jedini cilj - prodaja i zarada.
Sve najuspešnije kompanije znaju ovu tajnu i zato i jesu najuspešnije... Krenule su sa namerom da služe svojim potrošačima, a ne samo da od njih dobiju novac. A život uredi da baš samo takvi napreduju i opstaju na duže staze. Jer u mnogo toga pokušavaju da nas uvere, ali ipak samo jedno ostaje istina - našom planetom vladaju duhovni zakoni i koliko god sve izgledalo kao jedno džinovsko tržište u kome se pojedinac i njegove potrebe ne cene i ne pristupa im se s ljubavlju, istina je da oni koji to prepoznaju bivaju nagrađeni. Zemlja je stvorena na zakonima ljubavi a samo oni koji se vode njima mogu od svojih ideja stvoriti uspeh. Zapravo to će za njih uraditi drugi - ukoliko budu prepoznali da su one vođene ljubavlju...
Ono što naša mala prodavnica, knjižara ili pekara nudi svetu, nekome je od životnog značaja... Ako ste u ulozi trgovca, tako gledajte na svoju robu - kao veliku uslugu koju sa ljubavlju pružate nekome, a za uzvrat dobijate novac pomoću kojeg, opet uz pomoć nekog drugog, možete sebi prištiti odmor... Da bi kasnije mogli odmorni i u što boljim uslovima nastavit živeti i stvarati...i time služiti drugima na njihovom putu...Baš kao što i ostali služe vama - sa ljubavlju koja nam je svima sredstvo, put i cilj na kome se nalazi uspeh kao indirektni pokazatelj ljubavi koju (ne)ulažemo u svoj rad...♥
Sve kompanije na svetu nude svoje proizvode i za uzvrat od potrošača dobijaju novac. Ipak, ova razmena nije samo potrošačkog karaktera...
Sve što je čovek ikada proizveo, ima svrhu da služi drugim ljudima. Proizvođač ima koristi od svojih prozivoda i nesumljivo je da očekuje zaradu, ali to ne bi trebao biti jedini cilj njegovog rada. Dok ljudi čine sve da dođu do novca, promiče im najveća istinu i svrha ljudskih bića - služenje. Generacijama su nas učili da svet posmatramo kroz prizmu novčane dobiti. Ali ipak, mnogo važnije od nje jeste pomoć koju smo kroz svoj rad nekome pružili.
Čovek koji proizvodi kompjutere, ne bi trebalo da na njih gleda kao na robu, već kao sredstvo koje će nekome olakšati i ulepšati život. Neko će uz pomoć tih kompjutera ostvariti svoje snove!
Neko će postati inženjer, neko će pokrenuti sopstveni biznis, nekome će kompjuter olakšati put do diplome... Tako posao "proizvođača" dobija drugu misiju. Tada proizvođač nije samo robot, čija je svrha trka za brojkom napravljenih proizvoda ili ostvarene zarade, već je to neko ko svojim radom služi drugim ljudima - a onda oni jednako služe i njemu. Ovakvim stavom,vremenom se uviđa da je u tom krugu uzajamnog pomaganja ljubav najispravniji motiv kojim bi svi trebali da se vodimo.
Sve što nas okružuje - neko je proizveo, u to je uložio vreme, energiju i trud. Ali uspeh finalnog proizvoda zavisiće samo od toga koliko je ljubavi u njega uloženo. Sa koliko ljubavi se nešto pravilo, imajući u vidu njegovu nameru i ono čemu će taj proizvod služiti. Sa koliko ljubavi i sa kojim ciljem ljudi stvaraju sve što nas okružuje - počevši od prozora, garderobe, automobila, kuća, najsitnijih kozmetičkih prozivoda pa sve do hrane koja nam je svima neophodna? Kada proizvođači na sve ovo budu prestali gledati kao na broj - njihova će prodaja procvetati... Osveštavanjem da su naši napori usmereni da služe drugima - a ne nama, vodi nas u dimanziju ljubavi gde nam se stostruka vraća sve ono što smo uložili...Ali neka nam to ne bude cilj - radite sve iz ljubavi i sa najboljom namerom, makar nam nikakva dobit ne bila zagarantovana. Jer samim tim što se osećamo lepo dok to radimo, što to činimo u lepim mislima znajući da će neko napredovati zahvaljujući nama - osećamo se lepše i vibriramo sjajnije, i to bi nam trebao biti dovoljan razlog da svakom poslu priđemo sa čistim i plemenitim namerama.
Zemlja je krug u neprekidnoj misiji kruženja po Svemiru, pa tako i sve na njoj samoj predstavlja jedan kružni lanac... Tako je danas, više nego ikada ranije, uočljivo da niko ne može sam opstati na ovome svetu, zahvaljujući samo svojim uslugama. Onaj ko proizvodi hranu, može preživeti, ali potrebna mu je garderoba koju proizvodi neko drugi, dok je tom istom potrebna njegova hrana. Razmena je pristuna u svim mogućim delatnostima jer niko nije izolovan od sveta niti tome treba težiti.
Na sve ovo neko može gledati kao na čistu razmenu koristi ili dobara...ali za one koji žive dušom ovo je mnogo više od toga... Kada na neki proizvod, recimo jastuk, prestanemo gledati samo kao na jastuk shvatićemo da onaj ko ga pravi čini mnogo više od same fizičke prozvodnje i prodaje. On je stvorio proizvod na kome će neko spavati, odmoriti se posle svih životnih izazova, on je stvorio jastuk kome će se neko smejati, plakati, u zagrljaju voleti, maštati... Nekome će to biti poklon, nekome će to biti jastuk kakav je oduvek želeo, a neko će dobiti novi jastuk posle ko zna koliko godina...Sve ima svoju duhovnu stranu, a na nama je da je pronađemo i vodimo se njom u svim svojim postupcima...
Svi koji imaju dodirnih tačaka sa proizvodnjom ili prodajom, kada obavljaju svoj posao sa ljubavlju i verom da će ti proizvodi nekome pomoći da će se zahvaljujući NJIMA neko obući, našminkati, igrati, jesti ili putovati unose ljubav koju kupci prosto moraju prepoznati. Sve čemu smo s ljubavlju posvetili svoje vreme i trud biće prepoznato od strane kupaca jer se naša ljubav prenosi na sve stvari sa kojima imamo kontakt. A kupci su ti koji će radije uzeti robu koja je pravljena u radosti, nego onu kojoj je jedini cilj - prodaja i zarada.
Ono što naša mala prodavnica, knjižara ili pekara nudi svetu, nekome je od životnog značaja... Ako ste u ulozi trgovca, tako gledajte na svoju robu - kao veliku uslugu koju sa ljubavlju pružate nekome, a za uzvrat dobijate novac pomoću kojeg, opet uz pomoć nekog drugog, možete sebi prištiti odmor... Da bi kasnije mogli odmorni i u što boljim uslovima nastavit živeti i stvarati...i time služiti drugima na njihovom putu...Baš kao što i ostali služe vama - sa ljubavlju koja nam je svima sredstvo, put i cilj na kome se nalazi uspeh kao indirektni pokazatelj ljubavi koju (ne)ulažemo u svoj rad...♥
Нема коментара:
Постави коментар